УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 30. јануар 2016.

In memoriam

Вест да је изненада престало да куца срце Драгана Драге Ћопића  (1947) потресла је дубоко пре свих  његове искрене и одане пријатеље. Много дубље него што туга може да испуни тело и душу. И рећи ће они одмах и увек да не верују. Да је све то неко у јављању те вести погрешио, заменио податке, имена и болничке листе. Нажалост извештаји лекара и мртвозорника говоре нешто сасвим друго.
            И ево из те подмукле истине допире глас.
            Срце Драгана Драге Ћопића престало је да куца 28. јануара у „дворишту“ његове магичне библиотеке на апатинском Кружном насипу број 165. У граду у којем је школске 1966/67, у класи проф  Оливере Деснице,  постао ученик друге генерације Гимназије „Никола Тесла“ заједно у разреду на природно-математичком смеру са: Душаном Мандићем, Ђурађом Беоковићем, Милицом Мајсторовић, Станком Шакићем, Марином Ђурашином, Никицом Никошом Радаковићем...Још као средњошколац   истицао се  интелектуалном радозналошћу и енциклопедијском  ерудицијом. А, све то као заговорник  оне свима познате усамљености, која нас понекад, како је то истицао Вилијамс Тенеси, слама, која нам гази сан или уништава наше зоре. Из те усамљености Драго је на волшебни начин започео градњу своје велике Библиотеке на дванаест спратова са дванаест хиљада књига из: филозофије, историје, математике, књижевности, науке и многих других области у којима је деловао и делује људски ум са  којим је, попут Марка Пола, Драго јездио таласима интелектуалне и стваралачке имагинације. Њеним несагледивим океаном. У коме о томе понешто говоре његов текстови објављени седамдесетих година прошлог века на страницама часописа Поља и Савременик. Драго је ту ВЕЛИКУ БИБЛИОТЕКУ, веома познату у интелектуалним круговима Србије и екс Југославије подигао у својој породичној кући, као скуп коцки велелепне пирамиде  чудесног опуса његове читалачке и сакупљачке страсти. Нажалост, одласком нашег ВЕЛИКОГ БИБЛИОТЕКАРА на место где престају облици свих стварности, престала је и потреба за изношењем других одредница из биографских статистика и евиденција.
            Драго је носио у себи  енергију за имагинирање света у коме бити слободан значи достићи смисао и схватити да су успех и пораз на метафоричкој равни живота једнако катастрофални. Његове људске посвете биле су окрнуте и усмерене према људима који се нису мерили само квадратима, зидовима и новцем. Са мисијом у свом тананом емоционалном духу мерио је дубине, висине и ширине егзистенцијалног света. Његов сан је био сан за људе читаоце, за љубав и лепоту без којих је сваки смисао безвредан и узалудан.
            Не можемо да верујемо да је једна здравствена безазленост могла да сруши дива Драгиног духа и интелектуалне корпуленције. И док сам ово писао отварале су ми се слике његових сјајних предавања апатинским средњошколцима и оног развученог осмеха са којим је пленећи увесељавао своје саговорнике. Иако споља физички танан, скоро крх  - унутра, у себи, носио је благо нежности. Много нежности, коју је испољавао на себи својствен и аутентичан начин. И шта сада, после  његовог незамисливог краја? Да може да одговори, рекао би – да је у питању перформанс са чијом изложбом је пожурио пре своје 70-те. И то на бициклу као Емил Сиоран. Да ли је и та његова нештафелајна бравура сестра и брат његовог апстрактог скенирања света? Света бизарне математике и носорога из чијих нотних свесака одзвања магични глас Том Вејца? Не, не знам, иако је незнање најтеже научити, рекао би Борхес.
            Драго нам одлази усред зиме. А, као да га је неко јуче украо, или послао на краћи одмора, да у дигиталној епоси заврши своје класицистиче  идеје о телу и духу књиге. Имао их је, много, и више од тога носио их скривене у себи и својој усамљеничкој скрајнутости на рубу града Апатина тик уз леву обалу Дунава. Идеју библиотеке опточене  „целофаном“ иза чијег невидљивог паравана одјекују гласови. непревазиђених ликова из галерије бројних наслова Историје ироније.
            Драго, довиђења. Не замери нам на речима које су нам данас недостајале. Нека ти је лака ова српска земља, хвала и слава што си постојао ВЕЛИКИ БИБЛИОТЕКАРУ.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

У име одано искрених пријатеља Драге Ћопића

У Апатину, 29. Јануара 2016. Год.


четвртак, 07. јануар 2016.

Врела срца Црногораца у једној од најљућих зима су била јача од војника Црно-жуте монархије...

ОВОГ Божића навршава се век од велике битке, једне од најсветлијих у дугој историји Црне Горе и Србије. Од крвавих бадњака на Мојковцу, којима се слави Рождество Христово, без којих, како рече једина жена учесник те битке, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану. А име те хероине, чија се порука памти цео један век је Василија Вукотић.
Била је то ћерка гласовитог сердара Јанка Вукотића, који је командовао Санџачком војском Краљевине Црне Горе у неравноправној борби на Мојковцу са далеко надмоћнијом аустроугарском војском. И свога оца ордонанс, пошто Јанков син Вукашин у време историјске битке није био стасао за војску.
Како истиче врли историчар с Цетиња Предраг Вукић, крајем 1915. око пола милиона аустроугарских, немачких и бугарских војника напало је Србију, чија се војска уз тешке губитке повлачила преко Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније, све до Крфа. Александар Карађорђевић, како наводи Вукић, упутио је историјски телеграм дивизијском генералу Јанку Вукотићу у коме се каже: "Ако, сердаре, задржите непријатеље 24 часа да не продру на Косово, ви сте се одужили српству и словенству!"
Врела срца Црногораца у једној од најљућих зима су била јача од војника Црно-жуте монархије. А наспрам 6.500 бораца Црногорске санџачке дивизије, стајало је 20.000 до зуба наоружаних аустроугарских војника. У одлучујућим биткама 6. и 7. јануара 1916, окупатор није успео да се пробије према Чакору. Војска Краљевине Србије повукла се преко Чакора и Подгорице за Албанију. Један део је то учинио преко Косова и Метохије, слива реке Дрим, преко Скадра ка албанском приморју.
У тој људској кланици, гротлу мина и граната, глади, болести, патњи разноразних, браћа су успела да спасу браћу. Пуних 45 дана Црногорци су бранили положаје и одступницу српској војсци, која је стигла на Крф.
А како је то изгледало уочи саме битке и током ње, најбоље илуструју записи Василије Вукотић, које је умрла 1977. године у Београду и сахрањена у гробници својих родитеља.

ПОНОСНИ НА ПРЕТКЕ
Унук Јанко Вукотић
ВАСИЛИЈА се удавала два пута, али није имала деце. Син сердара Јанка, Вукашин Вукотић, био је ађутант краља Александра Карађорђевића. У Подгорици живи сердаров унук који носи дедино име - Јанко Вукотић.
- Поносан сам што су моји преци златним словима исписивали историју свога народа. Но и они су само део укупних јунака, њихових сабораца за које се то исто може рећи. Посебно чувамо сећање на тетку Василију, која је на ратном попришту била уз оца и оставила сведочанство о великој епопеји - каже Јанко Вукотић.
- Војници и официри - пише Василија - насекли бадњаке и запалили велику ватру, пред зградом у којој се налазио штаб. Ватру је упалио мој отац, па редом остали официри, бацајући на пламен храстове гранчице. Била сам једино женско чељаде међу њима, дочекивала их са упаљеном свећом и житом. А онда плануше пушке и означише почетак славља. Око бадњака који су лагано сагоревали одјекнуше гусле. Ноћас, уочи великог православног празника осећам да сви слуте да ће сутрашњи дан бити обојен крвљу, да ће се сударити две војске, једна малена,али храбра, војска која брани свој крш и своју чељад, а друга силна и освајачка"...
Борба се распламсала, српска војска је одмакла - ако ми изгинемо имаће ко да нас освети и сатре швапску силу, пише даље Василија,описујући прилазе Мојковцу где су земља и небо у пламену.
- Петар Мартиновић и сердар Јанко посматрају положај захваћен огњем и димом. Пошто учесташе гранате, генерал Мартиновић рече Јанку:"Склоните се сердаре, није право да изгубите живот сада када сте нам најпотребнији." Отац ни да се помери, ослушкује битку. Уто стиже мој рођак Ђуро Вукотић и рече да је Ровачки батаљон, под командом Милинка Влаховића, пошто је својим грудима искидао неколико редова жице, којом се Шваба штитио, успео да га потисне са Улошевине и да га разбије и гони. Ровчани су, прича Ђуро, јуришали на нож, ломећи све пред собом. Напредују још, разгоне непријатеља и Бог зна где ће се зауставити. Колашинска бригада под командом Милоша Меденице у јуришу сатире непријатеља у густој шуми. С бока је на непријатеља ударио извиђачки одред под командом Крста Поповића. Непријатељ одступа преко Бојне Њиве и Улошевине, а мртви се сатима не могу пребројати... записала је Василија.
И ту на Мојковцу гласовитом гувну јунака и витезова, сердар Вукотић је доживео ратну славу, али и највеће разочарање. Српској војсци је ослобођен пут, а Црна Гора пада у ропство. Аустроугари су, наиме, отворили Ловћенски фронт, да би 11. јануара пао Ловћен, два дана касније и Цетиње. Командир Петар Ломпар је 22. јануара 1916. потписао одлуку о капитулацији. Краљ Никола, који се, нажалост, повукао и избегао у иностранство, овај акт није признао као пуноважан. Но, њега је тек избрисало ослобођење 1918. године.
А како је сердар Јанко то поднео? Иако му је било 49 година "беше оронуо као старац", записала је Василија. Пао је у очајање, као и ми који смо у тим часовима били уз њега. Мислили смо да је свршено да неће преживети. Судбина је хтела да преживи и буде заробљен да би после ослобођења и уједињења, када се вратио из аустроугарских казамата, био дочекан свим почастима и признањима. Умро је 1927. и сахрањен у издвојеној парцели на Новом гробљу, у близини гробнице Николе Пашића. Пет година касније, ту је сахрањена његова супруга Милица.
ДВЕ ПРОСЛАВЕ ЕПОПЕЈЕ
У МОЈКОВЦУ ће бити одржане две прославе славне епопеје. Прву, која почиње на Бадњи дан, а биће настављена на Божић, полагањем венца председника Црне Горе Филипа Вујановића, и свечаном академијом, организују Општина Мојковац и Влада Црне Горе.
Права народна прослава Мојковачке битке почела је у Саборном храму Христовог Рождества у Мојковцу, где је епископ будимљанско-никшићки служио парастос учесницима славне битке.
Прослава се наставља на празник Рождества Христовог, у четвртак 7. јануара, када ће свету архијерејску литургију, са почетком у 8 часова, у Саборном храму у Мојковцу, служити митрополит црногорско приморски господин Амфилохије и епископ Јоаникије. У суботу 9. јануара, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, у сали мојковачког Центра за културу одржаће се свечана академија поводом обележавања великог јубилеја - стогодишњице Мојковачке битке. Ову културно-духовну академију, која почиње у 18 часова, организују Епархија будимљанско-никшићка и Српски национални савет Црне Горе. На академији ће беседити академик Матија Бећковић. (М. С.)

ЗАКЛЕТВА
ПЕСНИК Радован Бећировић, који је написао више песама о Мојковачкој бици, посматра је као израз братске, саможртвене љубави, засноване на јеванђељу и подстакнуте подвигом косовских јунака. Стога Јанко заклиње борце:
"И тако вам гроба Његошева
и љутога мача Милошева,...
И тако вам Никчевијех рана,
и Косова и Видова дана....
Не пустите Нијемце и Швабе,
да Руговску клисуру уграбе."

Божић када су браћа спасла браћу | Репортаже | Novosti.rs

недеља, 03. јануар 2016.

Драганац.Светионик...

Драганац, једини живи манастир у Косовском Поморављу обнавља се духовно последњих 16 година. У светињи су четворица монаха и седморица искушеника....

СМЕШТЕН усред шуме у новобрдској општини на Космету, манастир Драганац је својеврсни светионик житеља овог дела Космета. Једини живи манастир у Косовском Поморављу последњих шеснаест година обнавља се физички и духовно, а уназад неколико година увећава се и братија, па су тренутно у светињи четворица монаха и седморица искушеника.
- У наш манастир монаси и искушеници су дошли са свих страна, има их са Косова и Метохије, Централне Србије, Војводине, Црне Горе. Хала Богу да се братство увећало јер манастир Драганац је једина жива монашка обитељ у овом делу Космета, пошто је манастир Бинач, у околини Витине, срушен 1999. године још у рушевинама. Зато наш манастир последњих шеснаест година добија на значају и постаје место окупљања народа из Косовског Поморавља али и читавог Космета - објашњава отац Иларион, игуман ове светиње, подсећајући да је после вишегодишње изолације и без монаштва, манастир оживео 1994. године доласком монаха од када почиње нови живот светиње. - Иако се раније у светињи окупљало углавном о великим саборима, ми се трудимо да наша врата буду отворена пре свега верницима и људима добре воље а врло често се дешава да наша манастирска трпезарија не може да прими довољно људи.
МОНАХ АМЕРИКАНАЦМеђу четворицом монаха у манастиру Драганац налази се и монах из Америке које је својевремено посетио светињу у којој се замонашио пре око годину дана. Такође, игуман светиње од 2011. године када је у светињу дошао из Високих Дечана, отац Иларион, широј јавности у нашој земљи познат је по световном имену Растко Лупуловић, глумац са многобројним запаженим улогама, међу којима је и она у серији "Отворена врата", али и као музичар.
Отац Иларион, старешина светиње, дотада дечански монах, дошао је у ову светињу 2011. године од када увелико тече обнова манастира.
- Већ неколико година уназад у извођењу радова помаже нам Канцеларија за Косово и Метохију која финансира пројекат везан за адаптацију и стављање у функцију монашких конака.Хвала Богу за тим има потребе јер нас је све више у манастиру како братије тако и верника - појашњава игуман Иларион напомињући да су у току радови на уређењу манастирске порте, која се поплочава али и да се гради велика гостопримница испред постојећег манастирског комплекса. То је, објашњава, пројекат који финансира Канцеларија ЕУ на КиМ а који се имплементира уз подршку општине Ново брдо и организације ИОМ.
- Прошле године реализован је пројекат асфалтирања прилазног пута манастиру који је финансирало Министарство за локалну самоуправу уз подршку локалне самоуправе док нам у постављању гранитне коцке у манастирском дворишту помажу фирме ЈП "Путеви Србије" и фирма "Магистрала". Ми се надамо да ће радови бити завршени на пролеће а за поплочавање манастирске порте ангажовали смо раднике из Велике Хоче, док су извођачи радова радници Магистрале из Београда као и са КиМ - причају монаси светиње коју последњих дана због лепог времена у великом броју походе верници из околних средина Косовског Поморавља. Подсећајући да је манастирска црква посвећена Светим архангелима зидана на темељима средњовековне цркве која се спомиње у оснивачкој повељи манастира Раваница из 1381. године, игуман Иларион додаје да би ускоро требало ставити у функцију манастирске конаке који су недавно обновљени, односно велики манастирски комплекс који је протеклих година озидан. 
Манастир подсећа на велико градилиште
ЦЕЛЕБНА ВОДА
Испред улаза у светињу налази извор целебне воде, познат од давнина.
- Људи из свих крајева како Космета тако и централне Србије долазе на извор близу манастира на исцељење и утехе а ми смо сведоци да се исцељења дешавају а поготову за Светли петак, празник који се празнује првог петка по Васкрску и он је посвећен Пресветој Богородици. Обележава се када је откривен извор целебне воде у Цариграду где је устројен манастир посвећен Пресветој Богородици. Јер, обично у местима где постоје извори целебне воде се празнује Светли петак тако да се тога дана народ окупља око нашег извора као и на сам дан Светог архангела Гаврила када кроз манастир прође по неколико хиљада људи.

Светионик усред новобрдске шуме | Србија | Novosti.rs

Драганац.Светионик...

Драганац, једини живи манастир у Косовском Поморављу обнавља се духовно последњих 16 година. У светињи су четворица монаха и седморица искушеника....

СМЕШТЕН усред шуме у новобрдској општини на Космету, манастир Драганац је својеврсни светионик житеља овог дела Космета. Једини живи манастир у Косовском Поморављу последњих шеснаест година обнавља се физички и духовно, а уназад неколико година увећава се и братија, па су тренутно у светињи четворица монаха и седморица искушеника.
- У наш манастир монаси и искушеници су дошли са свих страна, има их са Косова и Метохије, Централне Србије, Војводине, Црне Горе. Хала Богу да се братство увећало јер манастир Драганац је једина жива монашка обитељ у овом делу Космета, пошто је манастир Бинач, у околини Витине, срушен 1999. године још у рушевинама. Зато наш манастир последњих шеснаест година добија на значају и постаје место окупљања народа из Косовског Поморавља али и читавог Космета - објашњава отац Иларион, игуман ове светиње, подсећајући да је после вишегодишње изолације и без монаштва, манастир оживео 1994. године доласком монаха од када почиње нови живот светиње. - Иако се раније у светињи окупљало углавном о великим саборима, ми се трудимо да наша врата буду отворена пре свега верницима и људима добре воље а врло често се дешава да наша манастирска трпезарија не може да прими довољно људи.
МОНАХ АМЕРИКАНАЦМеђу четворицом монаха у манастиру Драганац налази се и монах из Америке које је својевремено посетио светињу у којој се замонашио пре око годину дана. Такође, игуман светиње од 2011. године када је у светињу дошао из Високих Дечана, отац Иларион, широј јавности у нашој земљи познат је по световном имену Растко Лупуловић, глумац са многобројним запаженим улогама, међу којима је и она у серији "Отворена врата", али и као музичар.
Отац Иларион, старешина светиње, дотада дечански монах, дошао је у ову светињу 2011. године од када увелико тече обнова манастира.
- Већ неколико година уназад у извођењу радова помаже нам Канцеларија за Косово и Метохију која финансира пројекат везан за адаптацију и стављање у функцију монашких конака.Хвала Богу за тим има потребе јер нас је све више у манастиру како братије тако и верника - појашњава игуман Иларион напомињући да су у току радови на уређењу манастирске порте, која се поплочава али и да се гради велика гостопримница испред постојећег манастирског комплекса. То је, објашњава, пројекат који финансира Канцеларија ЕУ на КиМ а који се имплементира уз подршку општине Ново брдо и организације ИОМ.
- Прошле године реализован је пројекат асфалтирања прилазног пута манастиру који је финансирало Министарство за локалну самоуправу уз подршку локалне самоуправе док нам у постављању гранитне коцке у манастирском дворишту помажу фирме ЈП "Путеви Србије" и фирма "Магистрала". Ми се надамо да ће радови бити завршени на пролеће а за поплочавање манастирске порте ангажовали смо раднике из Велике Хоче, док су извођачи радова радници Магистрале из Београда као и са КиМ - причају монаси светиње коју последњих дана због лепог времена у великом броју походе верници из околних средина Косовског Поморавља. Подсећајући да је манастирска црква посвећена Светим архангелима зидана на темељима средњовековне цркве која се спомиње у оснивачкој повељи манастира Раваница из 1381. године, игуман Иларион додаје да би ускоро требало ставити у функцију манастирске конаке који су недавно обновљени, односно велики манастирски комплекс који је протеклих година озидан. 
Манастир подсећа на велико градилиште
ЦЕЛЕБНА ВОДА
Испред улаза у светињу налази извор целебне воде, познат од давнина.
- Људи из свих крајева како Космета тако и централне Србије долазе на извор близу манастира на исцељење и утехе а ми смо сведоци да се исцељења дешавају а поготову за Светли петак, празник који се празнује првог петка по Васкрску и он је посвећен Пресветој Богородици. Обележава се када је откривен извор целебне воде у Цариграду где је устројен манастир посвећен Пресветој Богородици. Јер, обично у местима где постоје извори целебне воде се празнује Светли петак тако да се тога дана народ окупља око нашег извора као и на сам дан Светог архангела Гаврила када кроз манастир прође по неколико хиљада људи.

Светионик усред новобрдске шуме | Србија | Novosti.rs

петак, 01. јануар 2016.

Четири коментара на чланак "Нова употреба Недића" Т. Куљића

(....)
Dragan Miljkovic
Srbija nema buducnost, na osnovu svih komentara to se jasno vidi. Dolazim iz velikosrpske, monarhisticke porodice, potpuno unistene od strane ustasa za vreme WW II, i dotucene od strane komunista posle toga rata. Komunisti su pobedili, gradili zemlju kako su mislili da treba, rezultati su tu da ih svi vidimo. Ljudi kao ja su odavno napustili zemlju, nemamo nameru da se vracamo i ugrozavamo na bilo koji nacin bracu Srbe u matici. Niti nasa decu imaju te namere iako govore i pisu srpski, godisnje posete Srbiju makar jednom, i ponose se svojim poreklom. Mi, nekadasnji Srbi smo postali neko i nesto drugo danas jer smo morali u cilju fizickog prezivljavanja. Zato i vama, dragi zemljaci, zelim da se dozovete pameti, zaboravite na podele iz proslosti, i gledate sta je u vasem najboljem interesu danas i interesu vase dece sutra. Ne ljutim se ni na koga, zivot je kratak da bi prosao u mrznji i ljutnji. Sa zanimanjem cu sa ove daljine da posmatram, nadam se, preporod srpskog naroda i drzave.
Sa antihristima nema obnove
Dragi brate u daljini, bar vi iz dijaspore znate da Srbiji nema napretka dok iz vlasti ne oteramo i poslednjeg komunistu i anarhistu, koji su danas obukli odela vladajućih stranaka, a opet bi jahali sveštenike i rušili pravoslavne crkve (ako bi im se ukazala prilika).
Препоручујем 4
чичи шумски
U tom ratu je opet žrtvovan skoro jedan ceo naraod , zaustavljen u svom prirodnom progresu i širenju. Po samom zavrešetku rata , nova vlast je užurbano pravila spiskove svih viđenijih i obrazovanih ljudi po Srbiji ( jer ih je bilo dosta koji su ostali ne uključeni u novi sistem, i odvodila u istragu a najčešće pred preki sud. Najčešće su ubijani odmah pod optužbom za izdaju. Tako je dokrajčena glava Srbije. Ovvde zakljčak pomalo i sam nameće. A što tiče Mihajlovića i Nedića zna se za početak da je jedan bio u šumi a drugi je sedeo u Bgd-u pri ruci Gestapou. No valja o tome još mnogo toga reći....
bogdan basaric
Nemacki visoki oficir Schindler,spasio je nekoliko hiljada Jevreja i slavni reditelj Spilberg,ga je proslavio... zahvalni preziveli sahranili su ga u Izraelu i za zivota znacajno finansijski pomagali. Milan Nedic je bio ratni politicar u porobljenoj Srbiji,spasio je vise stotina hiljada obicnih ljudi,koji su bezali od ustaskog terora. Ne znam kako je mogao biti osudjen ako je sa sto tridest kilograma tezine, necijom greskom pao na beton s prvog sprata. Da li smo sudili mrtvom coveku. Draza nije imao pravo na zalbu a Milanu Nedicu su uskracena ama bas sva prava na pravicno sudjenje.Braniti sudske odluke Brozovih batinasa,danas posle ovoliko godina,zaista nema smisla. Najveci broj Brozovih pristalica,prosto je prevaren,pogledajte kako su okoncali Krcun,Rankovic,Djilas... o spomenicarima, narodnim herojima,borcima iz toga vremena,mozda najbolje govori tragedija Branka Copica.

Популарни постови

ИЗ СЕНКЕ

  • МИРИС ТАМЈАНА / Петар Пеца Поповић - ... *Шта радите када се сан оствари?* Идете у нове снове. Зато сам ја хрлио из једног у други пројекат. Цео живот сам радио оно што волим. А то што волим, ...
    Пре 3 недеље
  • КВАКА 0001 - или кратак одломак из чланка За десет година буџет за културу 1,7 одсто и неколико првих ракоментара ....У разговору са новинарима министар културе је по...
    Пре 3 недеље
  • Пузавци / Светислав Стефановић - Пузавци У свако доба, у народу сваком, Пузавца је увек ниских било Што удвориштву срамном али лаком И понижењу лећаху … Наставите са читањем →
    Пре годину дана